Једног дана, у земљи Азбукији, слово Б је одлучило да мало прошета градом. Било је веома поносно на свој заобљени облик и увек је држало главу високо. Али тог дана, нешто необично се дешавало са словом А.
Слово А, које је иначе увек било прво у реду и поносно што стоји на челу абецеде, одлучило је да мало забави ствари. Скочило је са своје уобичајене позиције и почело да прави несташлуке. Прво је одскочило на врх једног слова Т, као да је на љуљашци, а затим је почело да прави смешне гримасе испред слова М, које је било сувише озбиљно за шале.
Слово Б, које је мирно посматрало са стране, почело је да се смеје. „Шта ти је данас, А? Обично си тако озбиљно и одговорно!“ питало је Б са осмехом на лицу.
„Ма досадило ми је да увек будем прво!“ одговори А. „Зашто увек ја морам да стојим на почетку? Хтело бих мало да се забавим и да видим како је бити на другом или трећем месту!“
И тако је слово А одлучило да се игра жмурке са осталим словима. Сакрило се иза слова С, али његова шиљата горња страна одмах је откривала где се крије. Слово Б се поново насмејало. „А, ти никад не можеш да се сакријеш како треба! Превише си шиљато!“
Слово А се претварало да је увређено, али није могло да сакрије осмех. „Па шта, бар сам се забавило!“
Слово Б је тада одлучило да се придружи несташлуцима. Заједно су одлучили да промене своје позиције у речима, па је одједном уместо „Балон“, свуда писало „Албон“. Деца у школи су се збунила и почела да се смеју, а учитељица није могла да верује шта се дешава.
„Ово је можда смешно,“ рекло је слово Б, „али мислим да бисмо требали да се вратимо на своја места пре него што учитељица помисли да смо све побркали!“
И тако су слова А и Б наставила да стоје тамо где треба, али су се договорила да с времена на време направе још понеки несташлук – само да би свет азбукее био мало забавнији!
Нема коментара:
Постави коментар