Слово Г

Мала беба, по имену Гаша, одлучила је једног дана да започне своју каријеру звучних експеримената. Седела је у свом креветићу и једино што је могла да каже било је једно велико "Гууу!"

Све је почело с тим "Гууу!" – звуком који није значио ништа посебно, али беба Гаша је мислила да је најпаметније створење на свету. Замисли њеног тату како чује то "Гууу" и узвикне: „Ооо, па наша беба већ прича!“ А мама се смеје јер зна да је то само почетак.

Време је пролазило, а Гаша је прешла на напредније варијанте "Гууу". Једног дана, док је тата покушавао да је нахрани кашицом од броколија (која баш и није мирисала на победу), Гаша је рекла: "Гррр!"

"Гррр" је био њен начин да каже: "Не, тата, дај ми нешто боље од овога!" Тата се смејао, али је схватио да је његова мала Гаша све бучнија и одлучнија.

Године су прошле, а мала беба је постала дете. Једног дана, док је тата радио у башти, Гаша је пришла и рекла: "Градиш?" Тата је изненађено погледао и рекао: „Па, добро, први пут смислено питање са словом ‘Г’!“

И тако је почело. Гаша је почела да говори све више речи са "Г". Тата је био поносан, мама одушевљена, а Гаша? Па, она је већ сањала да ће постати градитељ великих градова.

Када је Гаша коначно постала првак, имала је један тајни план. Хтела је да се одмах представи учитељици својим омиљеним словом "Г". Чим је учитељица рекла: "Добро јутро, децо!", Гаша је скочила и викнула: "Гуд моооорниг!" (мислећи да је баш паметна јер зна енглески).

Учитељица се насмејала и рекла: „Па добро, видим да овде имамо једног малог генија!“ А Гаша је са поносом седела у својој клупи, знајући да је њено "Гууу" сада еволуирало у праве речи попут "градиш", "гриз", и "геније".

И тако је слово "Г", које је некад било само један мали "Гууу", постало део великих речи и важних разговора. А Гаша? Па, она је одрасла у праву госпођицу која је знала да без слова "Г", не би било ни говора, ни грађења, ни генијалних идеја.

И на крају, шта можемо рећи? "Генијално!"

 

Авантуре једног закаснелог слова В

Једног прохладног јутра, слово В журило је на станицу. Имало је важан задатак – морало је да се укрца на воз који ће га одвести у реч „важност“. Без њега, та реч би била „ажност“, а то једноставно није имало смисла.

Док је трчало ка станици, В је носило свој мали ранац и шаптало себи: „Не смем да закасним, морам да стигнем пре поласка!“ Али, као што то обично бива, када највише журиш, све иде наопако.

На сваком кораку, нешто га је успоравало. Прво је налетело на слово П које је стајало испред продавнице патика и није могло да се одлучи које ципеле да купи. Питало је В за савет, али В само рече: „Извини, журим!“ и настави да трчи.

Нешто даље, слово С је пало и његова кривина се запетљала у ластиш који је скакало са словом М. „Помози ми, В!“ завикао је С. В се накратко зауставило, помогло му да се исправи, али је опет морало да настави трку ка станици.

Када је коначно стигло до перона, већ је могло да види како воз одлази. Машиновођа, слово Ш, весело је махало и звиждало, док су остала слова у возу насмејано гледала кроз прозоре.

„Чекајте!“ викало је В, али је било прекасно. Воз је кренуо без њега.

Збуњено и разочарано, В је село на клупу и почело да размишља: „Шта да радим сада? Без мене, реч ‘важност’ неће бити комплетна. Све ће изгубити смисао!“

У том тренутку, на станици се појавило слово Ј, са својим веселим осмехом. „Зашто си тако тужан, В?“ упитало је Ј.

„Закаснио сам на воз, а требало је да будем у речи ‘важност’! Сад ће реч бити непотпуна!“

Ј се насмеја: „Не брини, В! У Азбукији, увек постоји начин. Следећи воз стиже за само петнаест минута, и то је воз за реч ‘време’. Ако стигнеш у реч ‘време’, људи ће разумети колико је важно да га не губе!“

В се замислило, а затим се осмехнуло. „Хмм, добра идеја! Па добро, ако сам већ закаснио на један воз, барем могу да улетим у други и помогнем речи 'време'.“

И тако је В сачекало следећи воз и укрцало се на њега. Током путовања је схватило да није увек лоше када пропустиш једну прилику – понекад те чека нешто још важније на следећем перону.

Када је стигло на своје одредиште, реч „време“ је одједном заблистала у пуном сјају. Сви су почели да причају о томе како је време драгоцено и како га треба мудро користити, а В је поносно седело у срцу те речи, знајући да је урадио нешто веома важно.

И од тог дана, В више није бринуло ако би закаснило на воз – увек је знало да постоји нова авантура која га чека на следећој станици.

 

Слово Б у шетњи са словом А

 

Једног дана, у земљи Азбукији, слово Б је одлучило да мало прошета градом. Било је веома поносно на свој заобљени облик и увек је држало главу високо. Али тог дана, нешто необично се дешавало са словом А.

Слово А, које је иначе увек било прво у реду и поносно што стоји на челу абецеде, одлучило је да мало забави ствари. Скочило је са своје уобичајене позиције и почело да прави несташлуке. Прво је одскочило на врх једног слова Т, као да је на љуљашци, а затим је почело да прави смешне гримасе испред слова М, које је било сувише озбиљно за шале.

Слово Б, које је мирно посматрало са стране, почело је да се смеје. „Шта ти је данас, А? Обично си тако озбиљно и одговорно!“ питало је Б са осмехом на лицу.

„Ма досадило ми је да увек будем прво!“ одговори А. „Зашто увек ја морам да стојим на почетку? Хтело бих мало да се забавим и да видим како је бити на другом или трећем месту!“

И тако је слово А одлучило да се игра жмурке са осталим словима. Сакрило се иза слова С, али његова шиљата горња страна одмах је откривала где се крије. Слово Б се поново насмејало. „А, ти никад не можеш да се сакријеш како треба! Превише си шиљато!“

Слово А се претварало да је увређено, али није могло да сакрије осмех. „Па шта, бар сам се забавило!“

Слово Б је тада одлучило да се придружи несташлуцима. Заједно су одлучили да промене своје позиције у речима, па је одједном уместо „Балон“, свуда писало „Албон“. Деца у школи су се збунила и почела да се смеју, а учитељица није могла да верује шта се дешава.

„Ово је можда смешно,“ рекло је слово Б, „али мислим да бисмо требали да се вратимо на своја места пре него што учитељица помисли да смо све побркали!“

И тако су слова А и Б наставила да стоје тамо где треба, али су се договорила да с времена на време направе још понеки несташлук – само да би свет азбукее био мало забавнији!